Ulica lične revolucije

Da li kao i ja, vidiš da želiš još vremena, da želiš još uvijek biti na istoj prokletoj stanici i pratiti pogledom koji od njih bezbroj je tvoj autobus?

11.07.2018.

ne ide mi da me ide

Par sati kasnije, sunce je zašlo za neke sivkaste oblake; moji prijatelji su bili daleko I onaj prvobitni doživljeni osjećaj je bivao zatrpan nekim novim idejama o kolumnama I planiranju radne sedmice. Ali kako ja nisam pizda, otišla sam do kuhinje po čašu vode psihički se pripremajući I slaveći iskrenost što je unijela u dom prije svega nove prijatelje, a zatim I razlog za sreću; jer par slogova je lako reći kad ionako mnogo pričam. Hej mama, znaš šta je danas bilo? – na TV-u je bio neki užasne-kvalitete snimak teniskog meča, utišan na maksimum tako da možemo čuti I komšije I njihovog kera. Njena glava je bila na jastuku i jeftinoj križaljci od prošle godine. Pauza je trajala duže od predviđenog I kao neiskusan učesnik u saobraćaju nisam znala koje svjetlo čekam? Ja, daltonist. Šta? Skupljam hrabrost, spremna da se argumentima branim I kažem sve najlepše ne bil’ kako popravila već skršen porodični odnos I sve što pređe preko usana bi: Opet sam jela makarone.

Ulica lične revolucije
<< 07/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Just like heaven

“The difference between false memories and true ones is the
same as for jewels: it is always the false ones that look the
most real, the most brilliant.”

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
10762

Powered by Blogger.ba